Tuzlaci koji redovno navečer izlaze u šetnju, u nadi da se malo opuste i rasterete nakon napornog dana, budu žrtve terora turbofolkom. Svako u ovom gradu ima pravo na svoj ukus, a dobro znamo da se o ukusima ne raspravlja, ali ovo što se dešava otkako je otvoren taj kafić prelazi sve granice.
Pored toga što je postao glavni izvor turbofolka, kafić se ističe i po jako glasnoj muzici. Nije to glasna muzika poput one u drugim kafićima, nego uposlenici tog kafića nastoje pojačati muziku što je više moguće kako bi se istakli više od "Firme", kafića koji se također nalazi na istom trgu.
I tako, tu onda slijedi nadjačavanje i kada dođete na Trg slobode ne možete čak ni normalno komunicirati pa se odlučujete za neverbalnu komunikaciju. Dok traje ta neverbalna komunikacija postavite sebi pitanje "šta se uopšte čuje na Trgu?", a odgovor je jednostavan : čuje se samo buka, kroz koju nekad uspijete razaznati glasove MC Stojana i Jane, kao i ostalih pjevača slične sorte.
Građani često imaju komentare o tome, ali to samo ostaje na usmenom komentarisanju u društvu. Čak i oni koji imaju sličan ukus, kada je muzika u pitanju, kao oni koji redovno borave u "Lajku" nimalo nisu pozitivni kada pričaju o ovom problemu.
Na kraju se postavlja pitanje koliko dugo još treba da se stavi pod kontrolu tako glasna muzika?
Također se pitamo ko je jači caffe "Like" ili caffe "Firma"?
"Folk je narod. Turbo je sustav ubrizgavanja goriva pod tlakom u cilindar motora s unutarnjim izgaranjem. Turbofolk je gorenje naroda. Turbofolk nije glazba. Turbofolk je miljenica masa. Pobuđivanje najnižih strasti kod homo sapiensa. Turbofolk je sustav ubrizgavanja naroda. Ja nisam izmislio turbofolk, ja sam mu dao ime."
Rambo Amadeus
(PogledNaTuzlu / E.H.)
Nema komentara:
Objavi komentar